Давид  Лалић МОРАЧКИ ЈАСНОВИДАЦ Митрополиту Амфилохију

Давид  Лалић

МОРАЧКИ ЈАСНОВИДАЦ

Митрополиту Амфилохију

Деветнаест вјекова, по настанку Христа,

Родила је српкиња јасновидца Риста,

У спечене годове морачког улишта,

Да вријеме, ни крвник не може му ништа.

А до тог трена једино знамење,

Очево, бјеше, трње и камење.

И чим је челом лупио о прагу,

Стао је на пут ђаволу и врагу.

И у мукама, од првога плача,

Са оцем, стаде на мети хајкача,

И док још ватру није пропирио,

Бечки каплар му је бубреге одбио.

И тако крену, Боголики сој,

Да крчи коров по њиви господњој,

Да бесудну земљу јунаштвом калеми,

Молећ Црну Гору да образ промијени...

Па Косовски завет, ђе најниже паде...

Дечане, Љевишку, Морачу недаде,

Настаде, кад се гасило Витлејемско вече,

Млађи брате Христов, библијски човјече.

Пронађе вјечност, библијски опојен,

О Лучин дану, са два Петра спојен,

У побуни светаца у Тартар непаде,

Спокојан на небу, бесмртан постаде.